Istočna Srbija – predlog šta sve obići
Nedavno smo, s obzirom da nas je oktobar počastio sa vremenom, odlučili da otputujemo kamperom do Istočne Srbije i konačno obiđemo već dugo planirane destinacije. Mi smo 7 dana putovali lagano po istočnoj Srbiji, a ono što smo smo obišli smo mogli podeliti i na 5. Prenosimo vam naš plan i rutu kojom smo se kretali, pa ako vam je interesantna, spram svojih potreba i vremena možete obići brže ili sporije.
Zaputili smo se od Novog Sada ka Smedervu. Prvo šta smo obišli je Smederevska tvrđava koju mnogi na putu za more i jug Srbije prođu, a ne posete. Mi preporučujemo da to uradite, jer je ulaznica za Mali grad samo 250 dinara, dok ostatak tvrđave možete besplatno obići.
Ovu tvrđavu je podigao Despot Đurađ Branković u prvoj polovini 15. veka. Građena je od 1428. do 1439. a prvo je podignut Mali grad koji je građen 2 godine i koji je činio rezidenciju Despota, zgrade za porodicu, pratnju i stražu, biblioteku i kovnicu novca. Nakon završetka Malog grada sagrađen je Veliki grad gde je dozidano 19 kula sa bedemima.
Nakon tvrđave možete obići i grad, sesti negde na kafu ili ručak pa nastaviti dalje.
Nakon ove mi smo otišli do još jedne tvrđave, a u pitanju je Ramska. Ova tvrđava je pre nekoliko godina rekontruisana i veoma lepo izgleda. Pogled odavde se pruža na Dunav i kažu da je sa ovog mesta najlepši zalazak sunca u Srbiji.
Cena ulaznice za ovu tvrđavu je 300 dinara.
Ramsku tvrđava je po nalogu Bajazita II podignuta 1483. godine, a više o samoj tvrđavi možete progitati na njihovom sajtu https://ramskatvrdjava.rs/istorija-ramske-tvrdjave/
Preporučujemo da ovde sačekate zalazak sunca i nadamo se da ćete imati više sreće nego mi, jer je nama bilo oblačno. Nakon zalaska možete prespavati na Srebrnom jezeru ili Velikom Gradištu, a ako vam je potreban smeštaj možete pogledati na pretrazi ispod.
Drugog dana smo se zaputili dalje ka Golubcu. Prvog dana smo odlučili da iskoristimo lepo vreme za vožnju brodićem na Dunavu, na mestu gde je ova reka najšira na celom svom toku, a iznosi 6 i po kilometara. Preporučujemo da i na ovaj način, sa reke, vidite Golubačku tvrđavu i čujete zanimljivu priču koju će vam istoričar Jovan Kocmanović ispričati, ako se odlučite da na ovu turu krenete sa njim. Mi ostavljamo kontakt (golubac.iz.brodica) pa ga sačuvajte da imate kada odlučite da idete. Posle vožnje brodićem preporučujemo da napravite pauzu i odete u restoran Jorgovan na ručak, nakon čega možete i u obilazak tvrđave. Pre dolaska na Golubačku tvrđavu potrebno je znati par stvari, a to nisu nikakve istorijske činjenice, legende i slično, to ćete saznati ovde od vodiča na tvrđavi, mi preporučujemo Nikolu ili na turi brodićem kod Jovana, ali i na info tablama i displejima koji su postavljeni na nhekoliko mesta na tvrđavi.
Ono što treba da znate kada prvi put dolazite jeste koje dane da birate, koji delovi postoje i šta možete posetiti. Prvo izbegavajte ponedeljak jer tada tvrđava ne radi za posete.
Cela tvrđava je sastavljena od 9 kula, one međusobno nisu vezane i obilazite ih pojedinačno. Podeljene su u nekoliko delova, odnosno zona i dolazak do nekih je veoma zahtevan i mora biti u pratnji vodiča, a one su uglavnom zatvorene tokom kišnih dana zbog klizavih delova i dostupna bude samo zona 1. Cena ulaznice varira od zona i ne rade sve zone svakog dana. Zato, ako želite penjanje na neku od tih kula gledajte prognozu i pre dolaska proverite aktuelni cenovnik i radno vreme na sajtu tvrđave.
Nakon tvrđave možete da se vratite u Golubac da obiđete biblioteku i galeriju koja je u sklopu iste. Verujemo da ćete imati mesta i da odete do manastira Tumane istog dana, ali ako je dan kraći to možete uraditi odmah ujutru. Pored manastira Tumane tu je i isposnica Svetog Zosima Tumanskog koju predlažemo da obiđete. Ona se nalazi na oko 1km od manastira, staza je blago uzbrdo i sve je izbetonirano.
Dalje smo putovanje nastavili ka Donjem Milanovcu, a usput naravno neizostavni Lepenski Vir. Ovo mesto je posebno po mnogo čemu i treba da budemo ponosni što se baš nalazi na teritoriji Srbije. U ovom kratkom videu možete videti malo više o Lepenskom Viru. Preporučujemo da ovo mesto obiđete uz vodiča jer će vam tako utisak biti potpun.
Posle ovoga veoma blizu se nalazi i Kapetan Mišin breg odakle se pruža prelep pogled na Dunav i ovo vam može biti odlično mesto za predah uz kafu. Posle ovoga svraćamo do vizitorskog centra u Donjem Milanovcu, obilazimo postavku i nastavljamo na jedno nestvarno mesto, vidikovac Ploče. Sve detalje kako do ovog vidikovca imate takođe u ovom videu ispod, a ako imate Instagram sačuvajte ga jer će vam trebati kada odlučite da idete tamo.
Ovde u blizini se nalazi i Trajanova tabla i uklesana u stene iznad Dunava se izdiže i glava Decebala, poslednjeg Dačanskog vladara koji je vladao krajem 1. i početkom 2. veka. Ova glava u steni se nalazi sa rumunske strane, a njenu izradu je finansirao rumunski biznismen i rađena je od 1994. do 2004. Ako budete imali sreće da je lepo vreme i da ima plovidbi možete se i čamcem provozati kroz ovaj deo Đrdapske klisure, a za to je možda najbolje da krenete iz mesta Tekija između Donjeg Milanovca i Kladova.
Kada smo kod onoga šta još treba obići ovde onda je to i Kladovo i tvrđava Fetislam. Fetislam tvrđava je sagrađena pre 499 godina, a konačno obnovljena ove 2023. godine, je važan istorijski spomenik ovog grada, ali i cele Srbije. Tvrđavu je podigao Bali Beg po naredbi sultana Sulejmana kao polazište za osvajanje ugarskih teritorija. Tvrđava se nalazi na obali Dunava i danas, nakon izgradnje đerdapske hidroelektrane, kada je nivo reke podignut za 20ak metara imate utisak da je ona na samoj obali, dok se ranije izdizala iznad.
Ispod cele tvrđave postoje podzemni prolazi, ali nakon podizanja nivoa Dunava većina njih je pod vodom. Ova tvrđava je sagrađena na prethodnom rimskom utvrđenju, a znajući da je u ovom delu bio Trajanov put, i da u Kladovu postoje i ostaci Trajanovog mosta koji sagrađen 105. godine, onda ovo i ne čudi. Kada smo već pomenuli i Trajanov most, obiđite i ostatke istog. Cena ulaznice za tvrđavu je 400 dinara, deca do 7 godina ne plaćaju, za penzionere je 200, a postoje i posebne cene za grupe. Vodiči će vam izaći u susret i ispričati zanimljive činjenice o tvrđavi, pa ćete odavde otići sa dosta znanja i lepim uspomenama.
Od Kladova put možete nastaviti ka prirodnim lepotama ovog kraja, a mi preporučujemo vodopad Blederija. Vodopad Blederija se nalazi na 30km od Kladova i 40 od Negotina. Do njega možete stići kolima, ali od sela Reka, koje je na oko 4km od vodopada, je put baš loš i ima dosta rupa, delom makadam, pa ako imate niži auto savetujemo da se ipak parkirate na kraju sela i prošetate. Vi procenite da li vredi.
Kada nastavite dalje ka Negotinu nalazi se još jedno čudo prirode koje krasi istočnu Srbiju, a u pitanju su Prerasti reke Vratne. Lako se stiže do tamo, kada sa glavnog puta od Kladova ka Negotinu skrenete ka selu Slatina, nastavite ka selu Urovica i sve do manastira Vratna, koji je priča za sebe i koji isto treba posetiti. Savetujemo da u manastiru kupite med ili nešto od prirodnih proizvoda koje monahinje ovog manastira proizvode. Ovde se nalazi i čudotvorna ikona Bogorodice Vratnjanske koja je veoma neobična za ovo podneblje.
Kada se parkirate kod manastira imate još nekih 20ak minuta pešaka, malo uzbrdo, malo nizbrdo i tu ste, prvo ide mala kapija, pa zatim velika, a ako vam je to malo i hoćete još, tu su vam na raspolaganju vidikovac, isposnica i još neke dalje, malo ređe osvajane staze.
Put smo nastavili ka Negotinu. Ovde, ako planirate da se zadržavate možete otići u rodnu kuću Stevana Mokranjca, manastir Bukovo i do Mokranjskih stena i vodopada. Predlažemo da dan završite u Rogljevačkim pivnicama gde se nalaze 300 godina stari vinski podrumi. Ovde možete na degustaciju u neku od vinarija, mi preporučujemo podrum Mirjana, pa nakon toga da se smestite negde u selu. Više su poznatije Rajačke pivnice, mada kao Rajačke pimnice, ali Rogljevačke nisu ništa lošije. Pivnice ili vinski podrum se govorilo uvek, da bi pre 30ak godina kada je sve ponovo krenulo da se budi neko rekao kako je njegova baba govorila pimnice, ali ga niko nije pitao odakle mu je baba. Meštani govore pivnice, kao što i piše na nekim podrumima i zvaničnim tablama za ovo mesto.
Ako idete u Rajačke pivnice, savetujemo da posetite i groblje, za koje kažu da je najstarije u Evropi. Mi smo saznali ovo tek kasnije kada smo već daleko odmakli.
Od ovog mesta nastavljamo put ka Zaječaru. Zbog kvaliteta asfalta predlažemo da se vratite do Negotina pa odatle idete novim magistralnim putem do Zaječara.
Najveća prednost Zaječara je ta što se odmah uz grad nalazi brdo Kraljevica koje je puno staza za šetnju i rekreaciju, tu je šuma, vojni bastioni, ali i ski staza. Tu na Kraljevici nalazi se i jedan spomenik žrtvama fašizma u Drugom svetskom ratu, a u pitanju su pala vešala. U ono vreme Zaječarce je okupator želeo da zaplaši i na ovom mestu postavio vešala, a kako tada nije bilo šume, tela koja su visila na njima su bila vidljiva sa svih strana i bila su im opomena da svako ko iskaže neposlušnost može ovako da završi.
Na brdu Kraljevica, nedaleko od ski staze, nalaze se i bastioni koji su trenutno napušteni. Možete ih posetiti, a mi se nadamo da će ih u nekom narednom periodu malo srediti i pretvoriti u neki na primer izložbeni prostor.
Još jedno značajno mesto u Zajčaru je i narodni muzej gde pored standardne postavke možete videti i originalne predmete iz Felix Romuliane, kao štje natpis, mozaici, biste…
Mesto koje nikako ne treba da propustite ako dolazite u ovaj kraj je Feliks Romulijana.
Rimski car Gaj Valerije Maksimilijan Galerije je sagradio ovu palatu kako bi se u nju preselio nakon završetka vladavine i nazvao je Romulijana po majci Romuli. Kako nije doživeo kraj vladavine, tako se nikada ni nije preselio ovde, a palata nije do kraja ni završena. Carevi 4. veka su ovaj velelepni posed prepustili hrišćanskoj crkvi, tokom 5. veka palata je razarana od strane varvara, a u 6. veku je Justinijan I obnovio Romulijanu ali u vidu pogranične tvrđave. Savetujemo vam da posetite ovo značajno mesto i čujete još mnogo zanimljivh informacija. Svakih 45 minuta, kod suvenirnice, imate priliku da čujete detaljnu priču od vodiča, a to je uključeno u cenu ulaznice. Većina mozaika na podovima je pokrivena peskom kako bi se sačuvala, mali deo možete videti u natkrivenim delovima, dok se najlepši mozaici čuvaju u muzeju u Zaječaru pa ih tamo možete videti.
Ukoliko se odlučite da posetite oba mesta, možete kupiti kombinovanu kartu koja košta 600 dinara. Ako želite da obiđete samo Feliks Romulijanu cena ulaznice je 500 dinara.
Istočna Srbija krije još mnoga zanimljiva mesta, koja ovog puta nismo stigli da posetimo, a svakako su vredna, pa ako stignete tu su Rajkova pećina, Lazareva pećina, Lazarev kanjon, Stol planina kod Bora, jezero, Rtanj i još mnoga druga zanimljiva poznata i manje poznata mesta.
Ukoliko vam je ovaj post koristio, podelite ga putem društvenih mreža kako bi nekom bio preporuku za jedno zanimljivo putovanje po Srbiji.