Divčibare i okolina – vodič za putovanje i izlete

Srbija nudi toliko toga. Prelepe krajolike, sela, brda, planine, šume, reke, potoke, ravnicu, prirodu kojom bi neke države mogle samo da joj pozavide. Pored toga, bogata istorija koja je značajna i interesantna, ne samo za srpski narod, već i za posetioce iz inostranstva. Svaka planina priča svoju priču, krije živopisna sela i manastire koji donose mir svojom energijom.

Divčibare i okolina nude netaknutu prirodu, prelepe vidikovce i uređene ski staze na manje od 2 sata od Beograda i 3h od Novog Sada.

Srbija ima mnogo toga da ponudi putnicima i avanturistima i možete je otkrivati godinama, malo po malo, a čak i kad sve već vidite, odlazak tokom drugog godišnjeg doba može učiniti da već viđeno mesto bude totalno drugačije. Na početku pandemije, kada su granice zatvorene, putnici koji su otkrivali svet su se okrenuli istraživanju svoje zemlje, pa su po društvenim mrežama krenule da se ređaju destinacije u Srbiji koje nismo toliko često viđali ranije. Mi smo zbog posla u to vreme malo šta uspevali da uklopimo, ali smo na jesen 2020. posetili okolinu Mionice i odlučili da odemo i na Divlibare. Međutim, usled kvara auta morali smo se vratiti za Novi Sad.

Krajem 2021. tačnije u periodu od 26. do 30. decembra smo zahvaljujući Turističkoj Organizacije Srbije imali priliku da se vratimo i da istražimo Divčibare zimi, da vidimo kakve su cene u sezoni, šta sve ovo mesto pruža, šta još možete obići u okolini i kakvi su sadržaji ako su na primer zbog loših vremenskih uslova zatvorene ski sataze.

Ovo će biti vodič koji će vam pomoći da organizujete putovanje na Divčibare bilo da idete na izlet ili planirate da provedete godišnji odmor tamo. Ovde ćemo pomenuti šta sve možete obići, kako možete stići, šta možete raditi, ali i gde se smestiti. Naravno, naučićete malo i o samom mestu i istoriji.

Da li su Divčibare planina?

Krenimo od najveće zablude koju imamo vezano za Divčibare, a to je da većina ljudi misli da je to naziv planine. Divčibare su zapravo visoravan i turističko mesto na planini Maljen i nalaze se na nadmorskoj visini od 980m.

Šta je lepo znati pre odlaska na ovo mesto?

Istorija nekog mesta ne interesuje sve koji posete to mesto, naročito ako idu zbog planinarenja, skijanja ili nekih drugih sportskih aktivnosti, ali znamo da mnoge naše čitaoce zanima, pa zato moramo i to pomenuti.

Nastanak imena Divčibare vezuje se za reku Crnu Kamenicu koja protiče kroz centar današnje turističke naseobine. Po narodnom predanju, nekada se u nabujaloj reci, posle letnjeg pljuska, utopila mlada čobanica. U spomen na taj događaj, planinskoj visoravni dat je stari slovenski naziv Divčibare, što znači „devojačke bare“. Takođe je tu i priča da je njeno ime bilo Divči.

Krajem 15. veka Turci prvi zapisuju ime Divčibara i ovde su boravili tokom sledeća tri veka. Blagotvoran uticaj klime Divčibara na čoveka zapazio je između ostalih i knez Miloš Obrenović, pa je početkom 19. veka od turskog bega otkupio cele Divčibare i svu stoku.

Organizovani turizam počeo je 1926. godine kada je „Zdravstveno društvo Divčibare“ izgradilo naselje od 20 brvnara za odmor. To društvo je osnovalo 28 uglednih građana Valjeva. Narednih godina izgradili su i prvi hotel, prodavnicu i druge prateće objekte kao i put do mesta i urbanistički plan.

Veoma brzo, već 1932. godine tadašnje ministarstvo trgovine i industrije proglasilo je Divčibare za turističko mesto. Na odmor su počele da dolaze i porodice iz Beograda i drugih gradova, a do drugog svetskog rata Divčibare su bile najuglednije planinsko turističko mesto u Srbiji.

Divčibare su mesto susretanja primorske, karpatske i panonske klime, pa je 1963. godine proglašeno za klimatsko lečilište. Zbog povećane koncentracije joda, čistog i lekovitog vazduha ovo je prava vazdušna banja.

Kako doći na Divčibare?

Ako niste vozač, do Divčibara možete stići autobusom iz Beograda, preko Valjeva. Tu je jedan polazak dnevno, oko 9 časova ujutru kreće iz Beograda, a oko podne stiže na Divčibare. Na sajtu BAS-a možete videti detalje. Druga opcija je da idete autobusom od nekog većeg grada u Srbiji do Valjeva, pa odatle do Divčibara. Tokom dana idu tri autobusa od Valjeva do Divčibara.

Najbolja opcija je ako tamo idete autom, jer stvari koje mogu da se obiđu u okolini su zaista vredne posete.

Ako nemate automobil, ne idete sa nekim ko ima i nemate od koga da pozajmite, ispod ostavljamo opciju za iznajmljivanje istog.

Kada posetiti Divčibare?

Divčibare je super posetiti u bilo koje godišnje doba. Svako je lepo na svoj način. Ako skijate i volite zimske sportove onda je najbolje zimi. Tokom ostalih godišnjih doba tu je pešačenje, osvajanje vrhova, vožnja bicikala ili poseta nekog od spa centara.

Skijanje na Divčibarama

Divčibare ima dve ski staze, a zahvaljujući Divčibare Ski Resortu zimska ponuda je unapređena. Tu su dve staze, postoji i sistem veštačkog osneživanja, a povoljan ski pas i iznajmljivanje opreme čini ovo mesto veoma pristupačnim. Ukoliko ne skijate ili ne vozite bord, uz pomoć nekog od intruktora savladaćete osnove i onda se prepustiti stazama.   

Bilo da volite pešačenje ili zimske sportove zima je odlično godišnje doba za dolazak na ovu planinu i za jedan aktivan odmor.

Cena ski pasa je na fotografiji ispod.

Cena rentiranja opreme je ispod 1000 dinara, a detaljne cene na slici ispod.

Dičibare – odlično mesto ako radite online, prelepa priroda i pogled, a cene pristupačne.

Ovo mesto je odlično za rad bilo koje godišnje doba da odaberete, ali je zima posebno idilična. Ovaj način rada je odličan, jer možete svoje obaveze prebaciti u prirodu i lakše ćete ih obavljati uz neki dobar pogled. Ako i ne radite ovako, svakako će vam boravak u prirodi pomoći da posle lakše nastavite svoje dnevne obaveze.

Srbija je idealno mesto za digitalne nomade iz čitavog sveta i mnogo je stranih jutjubera koji su u poslednje vreme posetili našu državu i bili oduševljeni hranom, prirodom i gostoprimstvom. Mi isto volimo da promenimo mesto i radno okruženje, a smatramo da je Srbija idealna za to. Tu je dobar internet, pokrivenost mrežom, hrana, ali i pristupačne cene. Ukoliko vam je potrebna inspiracija za mesta na kojima biste radili možete je pronaći na sajtu i instagramu Turističke Organizacije Srbije.

Ako do sada niste probali da svoj online posao izmestite iz kancelarije na neki pašnjak, kafić, restoran, hotel, apartman, šumu… probajte. Nama je ovaj način omiljeni.

Divčibare smeštaj?

Divčibare ima dosta smeštajnih kapaciteta, od vikendica, privatnih apartmana, pa do raznih tipova hotela, ali mi možemo da vam preporučimo onaj smeštaj u koji smo se i sami uverili, a to je hotel Crni Vrh. Ovaj hotel ima 111 soba u bloku A i B, pušten je u rad pre 2 godine, tačnije krajem 2019. tako da je u njemu sve novo i moderno. U cenu je uključen polupansion, a ponuda i za doručak i za večeru je zaista raznovrsna i čak ni oni najizbirljiviji neće ostati gladni. Toliko je toga od mesa, ribe, povrća, pasti, a i tu je svako veče i nekoliko vrsta kolača.

Pored dobre hrane, u hotelu postoje dva kafića i restoran sa dobrom ponudom i sasvim korektnim cenama.

Ono što ovaj hotel izdvaja jeste zatvoreni bazen, đakuzi, sauna i parno kupatilo, ali tu je i teretana i igraonica za decu. Tu su i sportska dvorana i sportski tereni, a i hotel svakog dana u 11 organizuje pešačke ture na neko od obližnjih vrhova i vidikovaca ili šetnju po šumi.

Sve je to uključeno u cenu.

Ako dolazite zimi tu su i sanke i gume na kojima možete da se spuštate na bregu iza hotela ili na nekom drugom mestu za sankanje na Divčibarama. To je isto nešto što je u hotelu obezbeđeno za goste.

Zato i preporučujemo ovaj hotel, jer smo za tih par dana koliko smo proveli tamo mogli na miru da radimo iz sobe i kafića i ne razmišljamo ni o čemu drugom. Ujutru radimo nakon doručka, a od 11 napravimo pauzu za šetnju kroz šumu, nakon toga opet radimo, pa odemo u spa i na večeru.

Osoblje u hotelu je ljubazno i uvek je spremno da vam pomogne i olakša boravak tamo.

Još jedno pitanje koje smo dobijali vezano za temperaturu u hotelu i grejanje, pa da prenesemo svoja iskustva. Kod nas u sobi je bilo konstantno 25 stepeni, a kroz hotel smo šetali u kratkim rukavima i nigde unutra nam nije trebao duks ili džemper.

Ako otprilike tražite ovako nešto i naša preporuka vam znači, na pretrazi ispod možete potražiti cene za određene datume

Da li Divčibare ima prodavnicu i pumpu?

Na našem Instagram profilu smo dobijali pitanja da li postoji prodavnica i kakve su cene. Prodavnica postoji, u njoj se možete snabdeti osnovnim životnim namirnicama, kao i u svakom gradu, tako da ako odlučite da boravite negde gde nemate hranu uključenu i želite sami da je spremate, ne morate namirnice donostiti iz grada. Cene su kao i u marketima po većim gradovima.

Pored hrane i pića u ovoj prodavnici možete pronaći i neke osnovne suplemente, razne vitamine, s obzirom da nema apoteke u mestu. U slučaju da ste zaboravili da ponesete lance, a zaveje sneg možete ih i ovde kupiti. Ovde imate lopate za sneg, metle, strugalice za led i sneg, tako da ako ste na planinu došli nespremni možete se snabdeti ovde.

Odmah pored hotela Crni Vrh, na glavnom putu nalazi se i benzinska pumpa na kojoj možete sipati benzin i dizel. Prvo platite na automatu za koliko želite da sipate, pa zatim natočite.

Šta mogu da radim na Divčibarama ako ne skijam?

Ako odlučite da odete zimi, a ne skijate, možete iznajmiti čas kod nekog od instruktora i naučiti. Ako ipak ne želite da skijate tu su mesta za sankanje, pa koliko god da imate godina, probuditi dete u sebi i podsetiti se davnih dana nije na odmet.

Pored aktivnosti na snegu tu je nekoliko spa centara u kojima možete da se relaksirate, a možemo reći da hotel Crni Vrh ima odličan, pa i ako niste gost hotela možete zakazati svoj termin. Nekoliko kafića i restorana iz kojih možete raditi ili sedeti i uživati u pogledu.

Ono što mi preporučujemo je da vreme provedeno u prirodi bude iskorišćeno na najbolji način, a to je da ga provedete na čistom vazduhu. Zato su tu dobro obeležene pešačke i biciklističke staze do vidikovaca sa kojih puca nestvaran pogled. Ako odsednete u hotelu Crni Vrh možete ići sa njihovim vodičima, a ako ipak volite da idete sami tu je mapa staza.

Vidikovci koje preporučujemo da se posete su: Paljba, Crni Vrh, Golubac, Ljuti Krš, Kraljev Sto, Stražara, Velika Pleća. Uživaćete u šetnji kroz šumu, a najveći poklon prirode biće pogled sa nekog od vidikovca. Čak iako budete imali maglovito vreme kao i mi i ne budete uspeli da vidite mnogo sa vidikovaca, šetnja kroz šumu će imati i te kako lekoviti uticaj.

View this post on Instagram

A post shared by dva_ranca_beg_iz_kanca (@dva_ranca_beg_iz_kanca)

Ako ostajete duže šta još možete obići?

Dičibare u krugu od 5 kilometara pružaju gore pomenute vidikovce, staze i odličnu gastronomsku ponudu, ali ako planirate da ostanete duže, ovaj kraj nudi svašta zanimljivo. Valjevske planine i netaknuta priroda koju one kriju su idealne za jedan duži odmor u ovom delu Srbije, pa čak i za nekoliko produženih vikend putovanja.

Divčibare, pa i Valjevo su dobra baza za obilazak ovog dela Srbije. Valjevo je bitan istorijsko kulturni centar Srbije, pa ako odlučite da ovde provedete više dana nemojte propustiti muzej grada Valjeva i Muselimov konak koji je najstarija zgrada u Valjevu. Postavka i predmeti koje možete videti u ova dva objekta su veoma značajni za našu istoriju, dobro su očuvani iako neki imaju i više vekova. Pored muzeja, tu je i moderna galerija i stalna postavka Ljube Popovića, valjevska gimnazija, koja je ove godine proslavila 150 godina postojanja i čuvena ulica Tešnjar koja leži stešnjena između brda i Kolubare, te i nosi to ime. U Tešnjaru još možete videti i poneki od starih zanata i zanimljivih ugostiteljskih objekata. Ova ulica bila je i scenografija nekoliko domaćih filmova od kojih je i poslednji bio „Toma“. Po Valjevu su postavljene table sa detaljnim opisima tako da možete da se upoznate sa znamenitostima grada veoma brzo i lako.

U okolini Valjeva i Divčibara predlažemo da obiđete još:

• Najčistiju reku u Srbiji i među najčistijim u Еvropi, Gradac koja je zaštićena na većem delu svoga toka. Priroda je netaknuta, zabranjeni su lov i ribolov, staze su uređene, postavljene table, a ekološko društvo „Gradac“ nastoji da sačuva ovu reku i njenu sredinu, a prave i brojne akcije za čišćenje. Veoma je važno da sačuvamo ovakva mesta u Srbiji i da priroda ostane priroda, zato apelujemo da ako odlazite tamo ponesite smeće sa sobom, bez obzira da li tamo postoje kante. Nekada su ti tereni nepristupačni pa je teško da komunalne službe pokupe smeće sa takvih mesta.

• Planina Povlen je najviša od Valjevskih planina, sa visinom od 1346m. Ova planina je šumovita, ali ima i dosta livada i proplanaka i smatraju je najlepšom od svih okolnih. Ispod vrhova Povlena, na 40km od Valjeva u Donjem Taoru, nalazi se Taorsko vrelo, izvor sa moćnim stenama, pećinom, slapovima i vodopadima kao i ostacima starih vodenica.  

• Planina Magleš predstavlja severoistočni ogranak većeg i poznatijeg Povlena. Magleš ima 1036m, pristupačan je, ali pomalo zapostavljen i manje poznat od Povlena. Ako se odlučite za ovu planinu uživaćete u naizmenično poređanim livadama i šumama, a tu su i pogledi koji će vam skrenuti misli sa svakodnevice i pomoći da se odmorite i opustite.

• U valjevskom kraju i na valjevskim planinama su i mnogi manastiri, a neki od njih su Ćelije, Ribnica, Pustinja, Lelić, Bogovađa i Jovanja.

• Brankovina je selo koje je tokom devetnaestog veka steklo svoju slavu, kroz značajne događaje tog vremena. Zato ga s pravom zovu „selo puno istorije“. Brankovina je zavičaj mnogih ličnosti srpske istorije i kulture. Čuvena porodica Nenadović, čiji su članovi bili vođe Prvog srpskog ustanka, duhovne vođe i putopisci, ministri prve srpske vlade su živeli ovde. Najčuvenija srpska pesnikinja Desanka Maksimović, je detinjstvo provela u Brankovini, završila osnovnu školu i prve stihove napisala baš na ovom mestu. Uvek se rado vraćala tu, a i poslednje dane svog života je provela u ovom selu.

• Medvednik ima 1247m, a ime je dobio po sličnosti siluete planine sa medvedom koji leži. Nalazi se na 25km zapadno od Valjeva i ova planina predstavlja deo dobro očuvane prirode koju treba da posećujemo, jer deluje lekovito na nas, a treba da je čuvamo da bi delovala tako i na buduće generacije. Ova planina nam donosi mnoštvo lekovitog bilja, ali i pečuraka i šumskih jagoda.

• Planina Jablanik ima visinu od 1274m, a nalazi se na izvorištu reke Jablanice. Tu je i planinarski dom na Debelom brdu koji je mesto sastajanja planinara odakle vode lepe staze od kojih je jedna ka Medvedniku. U dolini reke Jablanice nalazi se Manastir Pustinja posvećen Vavedenju Presvete Bogorodice, sagrađen 1622. godine. U neposrednoj blizini je i veštačko jezero Stubo – Rovni.

• Planina Maljen je planina na kojoj leže Divčibare, a planina se prostire južno od Valjeva. Pored šuma, vidikovaca koje smo gore već nabrojali, planina Maljen je poznata i po cvetnim livadama, a posebno bi mogao da se izdvoji beli narcis koji cveta u maju. Ovaj predeo je naročito atraktivan zimi gde postoje ski staze i dobri uslovi za zimske sportove.

Kako se ponašati u prirodi?

Ovaj kraj nudi mnogo toga, njegova netaknuta priroda ima značajan uticaj na zdravlje i s obzirom na to i mi treba da joj se odužimo. Ostavimo čisto iza sebe, ne bacajmo smeće, čak iako su tamo kante gledajmo da ga ponesemo sa sobom. Nemojmo narušavati ekosistem, praviti buku, jer pored nas i biljaka koje vidimo dok šetamo, šuma i planina su stanište mnogih životinja koje ne vidimo. Zato još jednom apelujemo da pre nego što sednete na kvad, motor ili pustite muziku na zvučniku, razmislite zašto ste u prirodi. Ako istu volite i poštujete nemojte to raditi, a ako vam je bitan adrenalin, razmislite o biciklu ili odlasku u adrenalin park i mesto predviđeno za to.

Hvala vam što ste čitali ovaj tekst i što čuvate prirodu. Pišite nam vaša iskustva i šta vas je u ovom kraju najviše oduševilo ako ste bili ovde.