Šri Lanka – nasmejana džungla 1. deo

Doha, nulti dan!

Nakon 5 sati leta iz Beograda slećemo u Dohu. Katar je od skoro ukinuo vize, ali je još uvek to u procesu pa ne može tek tako da se napusti aerodrom. Tranzitna viza se dobija besplatno ako kupujete kartu preko Qatar Airways, imate vezan let i popunite prijavu preko sajta iste avio kompanije najkasnije 5 radnih dana pre polaska. Popunili smo i ranije, ali je sajt tada nešto pukao i prijava nije prošla, tačnije prošla je ali nije stigao potvrdni mail. Druga opcija nam je bio bus koji vodi u turu po gradu i koji organizuje aerodrom. Raspitivali smo se kod službenika ove avio kompanije u Beogradu i rečeno nam je da bus ne postoji više. Kada su proverili da li je aplikacija za vizu prošla, ustanovili su da se nismo ni prijavili. Očigledno je sajt pukao. Šta sad? Jesmo namerno uzeli let sa pauzom od 7 sati, a ne od 45 minuta, da bismo obišli i Dohu, ali nema veze, aerodrom je ogroman i naći ćemo zabavu.

Doha iako planirana za obilazak ipak iskrsla, a onda…

Taman što smo se pomirili da nećemo izaći i otpustili to, naišli smo na grupu koja je išla na Bali, a koja je bila u našem avionu. Oni su krenuli da se raspituju i saznali da bus ipak i dalje ide i da je cena oko 11 dolara za turu od 3 sata. Obišli smo Dohu u njenom punom sjaju, uveče, kada su svetla blještala na sve strane, a skupi automobili koji su zamenili kamile paradirali ulicama. Raskoš, bogatstvo, luksuzni hoteli, neboderi, marina, pijaca su neke od stvari koje smo videli u ovom gradu u kome većinsko stanovništvo čine gastarbajteri.

Nakon ture vratili smo se na aerodrom, prošli uobičajenu proceduru, a nakon toga malo šetalii po istom, obilazili radnje, fotkali se, odmarali i krenuli do gejta. Let ka Šri Lanci je bio u 2 ujutru.

Ukrcavanje. Šok, prvi put u Boingu 777, ogromnom od 10 sedišta u redu. Nakon mnogo letova low cost avio kompanijama, Air Srbijom, konačno jedna ozbiljna kompanija Qatar Airways koju zaista možemo da pohvalimo. Usluga, klopa, osoblje je bilo odlično, izuzev povratka iz Dohe do Beograda, gde su malo zakazali.

Sleduje nam 5 sati noćnog leta, a sunce će izaći dok smo u letu i to se ne sme prespavati. Malo smo dremnuli, a onda je krenulo posluženje, klopa, voda, čaj, kafa, pivo, vino, sokovi, ko šta voli, filmovi, muzika, igrice i ostali zabavni sadržaj koji je svako imao na displeju-tabletu ispred sebe. Let je prošao za tren oka.

Šri Lanka. Džungla prepuna palmi, okružena okeanom.

Već pri sletanju dalo se zaključiti da je Šri Lanka jedno totalno zeleno ostrvo, prepuno kokosovih palmi i gustog rastinja.

Za vizu na ŠL smo aplicirali online. Cena je 28€ koga interesuje. Mail smo odštampali i stali u jedan od redova. Usput uzeli još neki formular i popunili ga čekajući u redu. Službenik nas je proverio, zalepio markicu sa brojem i QR kodom i lupio pečat. Nakon toga smo otišli po prtljag, razmenili pare i počeli da pregovaramo za taksi. Neizbežno cenjkanje. Dogovorili smo cenu, usput našli jednog momka iz Južne Koreje sa kojim smo delili troškove i uputili se do Dambulla-e (Dambule). Dambula je trebala da bude naša baza dva dana i jedini smeštaj koji smo zapravo imali rezervisan.

Kakva je vožnja na Šri Lanki?

Kada smo seli u auto i krenuli sa aerodroma prvo šta smo videli je put i džungla uz put iz koje su virile kuće skoro jedna do druge. Već nakon pola sata vožnje, a i kasnije, stekli smo takav utisak da su na Šri Lanki non stop uz put ili prugu kuće i to neretko skrpljene od drveta ili na drvetu, bez prozora, samo sa ceradom koju po potrebi spuste, kad je kiša ili vetar. Pored kuća se suši veš, a nasmejani meštani stoje i radoznalo gledaju u put, a kad kola uspore i vide turiste i mahnu. Saobraćaj lud, na sve strane kola, autobusi, tuk tukovi, motori. Trubi se, ali ne sa nekom tenzijom i nervozom, nego zato što je to glavni znak signalizacije i da upozore da pretiču, da se ovaj ispred pomeri. Da znaju po jačini sirene da li im dolazi bus ili auto od nazad i koliko da se pomere. Takođe se trubi i ako naiđu na slona na putu, ali jednom kratko, da ostali učesnici znaju da se pripaze, jer slon na putu zna da bude nezgodan. Od dve trake puta koje su iscrtane oni su napravili tri i usko se provlače jedan pored drugog. Prvo je delovalo strašno, ali smo se nakon 10ak minuta opustili, znajući da su vozači ovde istrenirani i naviknuti na takvu vožnju.

Vožnja srkoz drugačija od evropske, pa ako nismo išli u zemlje gde je sličan saobraćaj ovo je nešto novo i čudno, ali ništa strašno.

Za nas totalno drugačije okruženje, kultura, životinje.

Prolazili smo kroz džunglu, kroz manje gradove, sela i nakon tri sata vožnje stigli u Dambulu. Zamolili vozača da nas odveze do smeštaja, jer smo i na bookingu pročitali da se teško nalazi. Bez obzira što je vozač bio sa Šri Lanke nije imao pojma gde je smeštaj i nakon poteškoća, kruženja, pitanja konačno smo našli. Niko nije znao gde je isti, sve dok nismo došli baš blizu. Pa naravno kad imaju svega jednu smeštajnu jedinicu. Stigli smo kolima do jedne tačke, a nakon toga još 100ak metara zemljanim putem peške. Kuće na putu do smeštaja su bile nalik onima u džungli, a i ove su bile u džungli. Ispred radoznali, nasmejani lokalci, dobroćudnih pogleda su otpozdravljali. Stigli smo do jedne malo bolje kuće, sačekali nas domaćini, mlađi bračni par i njihova ćerka od oko 5 godina. Proveli su nas kroz dvorište i pokazali nam sobu. Bila je sjajna, za razliku od onog dela kuće u kom su oni živeli, ovo su se potrudili i dobro opremili i sredili.  Nakon što smo se raspakovali i osvežili stiglo je piće dobrodošlice na terasu ispred sobe. Ceđeni voćni sok od papaje i banane i keks. Keks je ključna stvar zbog koje se za 10 sekundi stvorio majmun niotkuda. Presekli smo se, jer prvi put vidimo majmuna u divljini, ne u zoološkom vrtu ili cirkusu, nego u prirodnom staništu. Ne znamo da li su agresivni, ali smo slušali priče da kradu hranu i otimaju od turista. Oterali smo ga, a on je pobegao na krov i izvirivao i kružio okolo. Bio je jako smešan, pa smo mu dali ono po šta je došao.

Smeštaj je bio na 500 metara od hramova u pećinama (Cave Temple) koji su najpopularnija lokacija u Dambuli i koje smo planirali da obiđemo taj prvi dan. U našem kraju je bilo zaista puno majmuna, tako da kada smo krenuli od smeštaja ka pećinama viđali smo ih na svakom drugom drvetu, a ispred ulaska ih je bilo najviše, valjda zbog broja turista. Vrebali su hranu i trebili se međusobno. Simpatična mala čovekolika stvorenja.

Hramove smo obišli za nekih 2 sata i ako već dolazite ovde preporučujemo da obiđete iste, kao i muzej kod statue zlatnog Bude. Verovatno ste sada na Šri Lanki i ko zna kada, pa nije na odmet obići ove lokalitete koje možete. Ulaznice su skupe, zavisi šta obilazite cene se kreću od 10 do 30 dolara i za turiste su skuplje nego za lokalce, ali vredi. Naročito vredi obići Sigiriya-u (Sigiriju) koju smo mi ostavili za drugi dan zajedno sa Polonnaruwa-om (Polonaruvom). Šri Lanku možete obići za 10 dana, a i manje ako ne idete da se kupate, surfujete ili ronite na okean. Više o planu puta kog smo se mi držali na linku OVDE.

Nađite još neke turiste da podelite troškove prevoza

Nakon obilaska smo se uputili da se nađemo sa ekipom iz Beograda koju smo upoznali u avionu do Dohe, a koja je od Dohe letom pre našeg došla na Šri Lanku i smestila se isto u Dambulu. Sa njima smo u avionu dogovorili da delimo troškove prevoza za Sigiriju i Polonaruvu. Ako idete u paru ili sami, preporučujemo da nađete nekog sa kime ćete deliti troškove ako se vozite iznajmljenim kolima ili kombijima. Ovaj put nas je bilo previše za kola, pa smo išli kombijem.

Sigirija

Sutradan, tačnije drugi dan ujutru smo krenuli za Sigiriju, koja je na nekih 15ak kilometara od Dambule. Na početku, kod ulaza nalazi se muzej, koji nije ništa preterano impresivan. Ono što jeste impresivno je sam pogled na stenu tačnije lavlju stenu i uređen park ispred nje. Lepo pokošena trava, na Šri Lanki zelenija nego igde, bazeni, kanali sa lokvanjima i lotusima. Zaista divan prizor. Na početku će vam se prikačiti neki lokalac „vodič“ koji je tu da bi zaradio. Možete ga ljubazno zamoliti da se odalji i reći da vam nije potreban ili dogovoriti cenu i prihvatiti da vas povede i ispriča vam interesantne činjenice. Njih možete i sami pročitati u nekom od vodiča ili na internetu, ali opet ako pogodite razumnu cenu obradovaćete njega i njegovou porodicu.

Pogledajte novi post na blogu o Šri Lanci, koji vam može pomoći da se samostalno organizujete i otputujete tamo. Uskoro još postova o Šri Lanci ? Mesto koje nas je na Šri Lanci možda najviše oduševilo?, kako ovako iz podnožja tako i kada smo se popeli gore ???? #vacation #wintersummer #srilanka #sigiriya #sigiriyarockfortress #sigirija #šrilanka #dalekedestinacije #lionrock #travel #travelling #travellifestyle #putovanja #jeftinoputuj

A post shared by PutovanjaSvakogDanaSvakoSanja (@jeftinoputuj) on Mar 2, 2018 at 9:33am PST

Pećine u Sigiriji su se koristile kao budističke isposnice pre nove ere, a već od 5 veka ove ere kralj koji je tada vladao je na vrhu stene sagradio utvrđenje iz straha da mu se polubrat ne bi osvetio. Na kraju se i osvetio. Sigirija ima veoma zanimljivu istorijsku pozadinu i o tome ne bismo pisali previše, jer možete to pronaći na Wikipediji. Fantastično mesto, koje odiše nekom lepom energijom i mirom. Možda se još uvek oseća vibracija monaških meditacija i mira koji se širio ovim prostorom od 6-14. veka.

Uživajte malo gledajući fotografije sa ovog mesta, pa ćemo da nastavimo polako ka Polonaruvi.

Ajurveda

Nakon Sigirije od vozača smo dobili ponudu da nas odvede u Sprice Garden, mesto gde smo videli mnogo biljaka i mogli da kupimo neka od ajurvedskih lekovitih ulja koja se spravljaju od istih. Na Šri Lanki su veliki pobornici ajurvede, tradicionalne indijske medicine čije se lečenje zasniva na prirodnom načinu. Ajurveda je stara koliko i ljudski rod, a prvi zapisi o njoj datiraju još pre 5000 godina. Ona posmatra ljudski život i zdravlje kroz jedinstvo duha, tela i uma koji moraju biti izbalansirani. Cena u spice gardenu su bile i do 5 puta veće nego u prodavnicama, pa smo odlučili da ništa ne kupujemo. Na Šri Lanki čak u nekom većem marketu ćete moći da kupite veoma dobre i delotvorne ajurvedske lekove, a u nekom od spa centara da iskusite i ajurvedsku masažu.

Ljudi na Šri Lanki. Ima ih raznih, al’ uglavnom su dobri.

Čuli smo od nekoliko ljudi koji su bili da su ljudi jako čudni i da ih se pazimo, a od nekih da su sjajni. Podeljena mišljenja po pitanju ljudi. Ono što smo znali i pre polaska na put da je ovo zemlja budizma, ajurvede, transcendentalne meditacije, a da je mentalitet mnogo udaljeniji od evropskog i da svakako nisu u skladu sa našim navikama. Možda su neki putovali ranije na takva mesta, a za neke je to bio prvi susret sa istokom i kulturološki šok. Nova i ogromna razlika. Pre toga smo iskusili slično, pa nam nije bilo čudno. Ono što smo shvatili posle nekoliko dana boravka tamo da postoje nekoliko vrsta ljudi koji mogu da vam izgledaju čudno, a to su: pijani, napušeni ili neki koji su koristili neke druge droge, neki koji su odlutali u svojoj meditaciji i možda pogrešno dodeljenoj mantri ili šta već i koji su ulicom išli i mantrali, mada takvih i nismo puno videli. Takođe su tu i oni koji su turizam videli kao priliku da zarade, pa prodaju suvenire ili nude usluge vodiča . Neki od njih znaju da budu zaista dosadni, ali smo videli i dosadnije, na primer u Maroku, tako da nam ni to nije tako strašno. Ima i onih koji vam samo priđu iz čista mira i krenu da pričaju jer žele da vežbaju jezik, da komuniciraju, da čuju odakle ste, kako živite i koliko zarađujete. Sve u svemu i kod nas ima svakakvih, ali to su opet naša uverenja i merila prema drugim ljudima tako da sve je to u redu. Svi smo mi isti, a opet jedni drugima tako različiti. Uvek bismo druge menjali, a jedino treba da menjamo sebe i svoje poglede.

Odaljismo se od Sigirije, a nikako da stignemo u Polonaruvu. Ali evo nas nakon sat i nešto vožnje i pauze od pola sata za klopu u restoranu gde smo sreli jednog od tih čudnih likova sa ostrva. Jedan od onih koji je želeo da se bogati na turistima, vlasnik restorana od preko 60 godina koji je turistima želeo da naplati 2 i po puta skuplje nego lokalcima i 2 puta skuplje nego što je bilo u normalim restoranima gde smo kasnije jeli po istim cenama kao lokalci. Razlika između stranaca i lokalaca se da primetiti kod kupovine ulaznica za muzeje i lokalitete i na pojedinim mestima, ali sledite prošli post i neće moći da vas prevare. Mada su svakako prevoz tuk tukom i ulaznice za lokalitete skuplje za turiste i tu ne možete ništa, ali u restoranu gde nema istaknut meni obično je za turiste skuplje, tako da se prilikom izbora restorana oslonite naš post podeljen gore ili najbolje na tripadvisor. Nekada se dešavalo i u redovnom autobusu da turistima naplate skuplje karte, ali ako vide da znaju cene odustaće od te namere.

Polonaruva, nekadašnja prestonica Šri Lanke. Ona drugi najstariji grad i u 11. veku je postala glavni grad kraljevina Šri Lanke, posle Anuradapure, a svoj procvat i zlatno doba doživljava u 12. veku. Ostaci stubova, hramova, brojnih figura Bude i drevnog grada su nešto što morate obići dok ste na Šri Lanki jer ne samo što ima veliki istorijski značaj već je i sama veličina impresivna, tako da ćete morati iznajmiti bicikli dok ste tamo ukoliko niste došli sa vozačem. Bicikli je malo napornija varijanta ako niste u kondiciji, jer imate oko 10ak kilometara verglanja po 30+ stepeni i vlažnosti od preko 90%, ali opet je bolja. Idući od jedne do druge bitnije građevine se nalaze brojne manje bitne, a ništa manje impresivne. Posetite obavezno ovo mesto, a nadamo se da će vam se svideti kao i nama. 

Krenuli smo nazad za Dambulu sa osmehom i zadovoljstvom, posle celodnevnog izleta i obilaska ovih impresivnih mesta.

A onda na putu nazad SLON, ali o tome, o Kendiju, sirotištu slonova, fabrici čaja i Kolombu u drugom delu.