ŠRI LANKA – NASMEJANA DŽUNGLA 3. DEO
Idemo na plažu da uživamo!
A vi ukoliko niste pročitali prethodne delove ovde možete prvi, a ovde drugi i onda nastaviti ovaj treći 🙂
Došao je dan za polazak ka plaži, uživanju i kupanju, talasima i jednoj drugoj dimenziji Šri Lanke. Cilj nam je bila Mirissa, mesto na jugu sa lepom peščanom plažom. Pre puta smo rezervisali smeštaj samo u Dambuli, a u Kendiju i Kolombu dan ranije preko bukinga i agode i ovo je sad po prvi put da idemo na blef. Dobili smo broj od jedne žene koja tamo izdaje apartmane, ali je kod nje sve popunjeno. Nema veze, naći ćemo lako drugi smeštaj na licu mesta. Plan je bio da ostanemo tamo 4 dana.
Kupili smo karte za voz do Matare, prvog većeg mesta posle Mirise, jer ovaj voz nije stajao u Mirisi. Voz je kretao oko pola 9 ujutru. Prvi put do sada se vozimo drugom klasom, a prve svakako i nije bilo i da smo hteli. Cena je 3 dolara za dve osobe za skoro 4 sata vožnje. Sasvim novo iskustvo u drugoj klasi voza. U vagonu od lokalaca, preko britanske porodice sa malom decom, surfera iz Teksasa pa do programera iz Švajcarske. Šaroliko društvo. Lokalac znatiželjan da sazna koliko Švajcarac zarađuje, posle drugih ličnih, manje delikatnih pitanja koje mu je postavio. Ventilatori na plafonu vagona kruže i razhlađuju, dok blago topao vazduh kroz širom otvorene prozore cirkuliše. Lokalac sa vilicom dole, kao da ga je promaja uhvatila, razmišlja koliko godina mora da radi za jednu švajcarsku platu. Švajcarac se pravda da su troškovi puno veći, a lokalac više ne sluša, nego luta u mislima i razmišlja kako se dokopati Švice.
Druga klasa voza
Polako klackamo uz okean i ređamo stanice, približavajući se odredištu. Gledamo nasmejane lokalce uz prugu, kuće u džungli od drveta i one na drvetu, kako lokalci suše veš pored pruge i sa druge strane beskonačno plavetnilo okeana. Slušamo priče, započinjemo neke i uživamo u trenutku. Čak i bubašvaba koja s vremena na vreme izlazi da pokupi mrvice sa poda voza, ne remeti trenutak.
Sušenje veša pored pruge
Voz polagano klacka uz okean…
Dolazi lokalac od preko 50 godina, sa belim gumenim satom na ruci, čije šare su crne, reklo bi se prljave. Priča kako je on profesor nemačkog, ni manje ni više nego u Nemačkoj. Propituje nas naš loš nemački i divi se i laska nam. Znamo nekoliko fraza i nekoliko desetina reči, nedovoljno za komunikaciju. Prelazimo na engleski i počinje da se raspituje gde idemo. Kaže da je Mirisa prljava i da ima puno turista, mahom Rusa, a da on može da nam predloži da odemo do jednog mesta, pre Mirise, gde je nekih 18 ostrva u jezeru nadomak okeana i gde ćemo sigurno videti krokodile, flamingose i još neke zanimljive ptice. Interesantno je zvučalo, al’ mi smo opet bili čvrsto odlučni da idemo u Mirisu. Posle nas je krenuo da ide kroz vagon, prilazi i promoviše to mesto svim turistima. Verujemo da je tamo imao neki smeštaj, pa je hteo da ga uvali.
Polako smo prošli Hikkaduwa-u i kretali se ka Mirisi. Razmatrali smo gde je zapravo najbolje da izađemo i uhvatimo bus do Mirise. Lokalac koji je bio blago opijen svojim švajcarskim snom nam je predložio da idemo do jednog mesta između Mirise i Matare i tamo izađemo i uhvatimo bus nazad do našeg odredišta. Posle par trenutaka, pričajući sa surferom iz Teksasa, shvatili smo da je bolje da izađemo u mestu pre Mirise, Veligama i odatle uhvatimo bus, jer ćemo uštedeti vreme. Tako je i bilo. Od Veligame do Mirise bus je svega 20 rupija, što je oko 13 centi tj. 13 dinara.
Nakon par sati stigosmo na odredište.
Konačno smo stigli u Mirisu, posle 4 sata vožnje. Seli smo u kafić pored mora, naručili hladno piće i klopu i uhvatili net kako bismo potražili smeštaj. O priči o prljavštini, koju nam je ispričao profesor nemačkog ni traga. Prelepa plaža, ne previše gužve, a ni jako veliki talasi su prvo što smo videli kad smo seli i poželeli da što pre uskočimo u okean. Ne može sve da bude kako planiraš, ali ko zna zašto tako treba i zašto je to najbolje za tebe. Veruješ da je tako najbolje i bar će ti biti lakše. Krenuli smo redom da gledamo na bukingu smeštaj i hteli isti da vidimo uživo, pa smo krenuli da obilazimo, ali sve što smo videli bilo je ispod očekivanja i onog što smo videli na fotografijama.
Mirisa
Posle skoro 3 sata lutanja i potrage, na kraju smo našli smeštaj koji smo zapravo prvi videli na booking.com, a nešto smo se nećkali. Najbolji odnos cene i kvaliteta od svega što smo videli. Svašta ljudi izdaju i pritom podignu cenu u nebesa, od vlažnih prizemnih i suterenskih soba, pa do smeštaja bez tople vode. U Mirisi iznad magistrale, koja je na 50 metara od mora inače ima jako dobrog smeštaja, tek kasnije smo shvatili. Konačno smo se smestili u sobu, raspakovali i za kraj dana stigli na plažu da uživamo u okeanu i zalasku sunca.
Mirisa
Dan je bio na izmaku, a u Mirisi nam je ostalo još 3 cela dana i jedno jutro. Vratili smo se u smeštaj i pregledali malo tripadvisor ponudu restorana. Najbolju ocenu i dosta dobre komentare je imao Dewmini Roti shop i mnogo niže cene za razliku od onih uz more. Otišli, probali i naredno vreme provedeno u Mirisi skoro svaki obrok smo jeli tamo. Jednom smo promenili mesto, otišli u Ambrosia restoran i čekali skoro sat i po, a kvalitet ni blizu Dewminia. Ako idete u Mirisu Dewmini obavezno, a probajte Rotije i slane i slatke, Pirinač i kari (rice & curry), kotu, doručak, sladoled, smutije, što više možete da obradujete nepce i ponesete što više uspomena. Jedna od stvari koja nam nedostaje sa Šri lanke je i Dewmini kuhinja.
Evo kako spremaju kotu u Dewminiju
Mirisa noću
Prvi dan u Mirisi je završen, nastavljamo sa uživanjem istim intenzitetom!
Da se vratimo na drugi dan u Mirisi. Nešto malo jači talasi, ali ništa što bi nas sprečilo da se kupamo u predivnom i toplom indijskom okeanu. Ispod palme pijemo kokos, narandžasto-žuti prepun slatkaste vode i uživamo u pogledu i zvucima okena, veštini surfera u daljini, vevericama koje trčkaju po drveću. Totalno opuštanje i uma i tela u skladu sa prirodom. Rano jutro sa ne baš mnogo turista, šetnja lepom peščanom plažom, kupanje i igranje sa talasima i uživanje u suncu. Takav ritam se nastavio do kraja putovanja uz izlete u obližnja mesta i promene mesta poslednja tri dana, tačnije odlaska u Hikaduvu. Budi se nostalgija za okeanom i plažom, a još je dodatno pojačana ovim dosadnim snegom pred kraj marta.
Izlazak sunca u Mirisi
Mirisa je zaista simpatično mesto, odlično kako za porodice, tako i za mlade željne dobrog provoda. Žurke u barovima na plaži se organizuju svakog dana i večeri, a nekada i jutra. Surfovanje i neki od sportova na vodi dostupni su i vama ovde, kao i škole surfa, a takođe i tura u kojoj ćete videti kitove i delfine.
Nakon dva dana provedena u Mirisi, odlučili smo da posetimo Gale koji je na oko sat vremena vožnje od Mirise. Cena karte je malo manje od 0,5$ po osobi za jedan pravac. Gale je mesto koje stavite na listu obaveznih mesta koje treba obići kada ste na jugu ostrva. Ima oko 100.000 stanovnika, a specifičan je po svom starom gradu i tvrđavi, najevropejski momenat na ostrvu koji smo videli. Tvrđava u ovom gradu je najveća sačuvana tvrđava u Aziji sagrađena od strane evropljana. Ovaj grad je specifičan po tome što ćete u njemu pronaći uticaj Portugala, Holandije i Velike Britanije. Gale je najveći napredak doživeo u 18. veku za vreme holandske vladavine. U ovom gradu pored dobre hrane, muzeja i arhitekture, možete uživati i u kriketu, ako se zadesite u vreme neke dobre utakmice. Ako ste planirali šoping u ovom gradu, to je najbolje da uradite na lokalnoj pijaci i izbegnete zidine tvrđave i starog grada, jer su tu cene višestruko veće. Takođe je takav slučaj i sa hranom, ali čitajući tripadvisor i lonely planet mi smo otkrili Punto Cafe gde smo jeli ukusnu hranu po sasvim korektnim cenama. Gale je super da prekratite ležanje na plaži i kupanje u najtoplijem delu dana, mada je i tamo vruće i teško se nalazi hlad, osim ako ne sednete u neki kafić. Naš savet je da na Šri Lanku ponesete kišobran ili kupite tamo, jer videćete po celom ostrvu lokalce koji ih nose da se zaštite od sunca, alokalci znaju šta rade ;).
Gale
Povratak u raj Mirise i uživanje u njenim čarolijama 🙂
Vratili smo u Mirisu na uživanje na plaži, hrani u Dewmini roti shopu i voću kod lokalnog prodavca. Sada dok ovo pišemo, na tren smo se vratili tamo. Veći market u Mirisi nije postojao kada smo mi bili, ali se gradio jedan na ulasku u mesto i verovatno, dok sad pišemo ovo, je i otvoren. Mi smo morali da idemo u Weligamu, susedno mesto i tamo smo kupovali čajeve i začine. Dosta je povoljnije nego u Hikaduvi u kojoj smo bili poslednja 2 i po dana.
Još jedan detalj iz Mirise
Kako da isplanirate da za 10 dana obiđete što više na Šri Lanki?
Selimo se u drugo mesto, još malo da uživamo u okeanu
Smeštaj u Hikaduvi smo našli dva dana ranije iz Mirise, preko bukinga i to je ujedno najbolji smeštaj tamo koji možemo svima preporučiti, zove se Weleges. Prvi gosti su bili u decembru 2017. godine, a u planu je izgradnja još apartmana, tako da možda dođete i u noviji. Plaža je možda malo izvikana i ništa posebno naspram Mirise je prvi utisak koji smo imali kada smo stigli. Zaista, plaža, kao plaža je ništa posebno i ona u Mirisi je mnogo bolja. Nije nas oduševila. Spustili smo se na jedan kraj i prošetali do drugog, posle koga su bile stene i naspram njih na par stotina metara koralni greben. Veći deo plaže je bio jako uzan ispred kuća i na tom delu nije bilo moguće staviti peškir zbog talasa. Ribarski čamci na sve strane i ne preterano čista voda. Mnogo više turista nego u Mirisi i samim tim i cene veće, a i lokalni vlasnici čamaca koji nude ronjenje bez boce (snorkeling), prevoz do grebena i iznajmljuju daske za surf. Neki od njih znaju baš da budu dosadni. Smestili smo se na jedan deo plaže sa prirodnim hladom. Okupali se jednom u ne baš najsjanijoj vodi. Nakon toga smo prošetali još malo do sledećeg dela plaže koji je bio iza stena. Tamo je bilo dosta ljudi okupljenih oko nečega u vodi. Talasi su tu bili nezgodni, dolazili su sa dve strane i pretili da obore ljude na stene u plićaku. Malo smo morali biti oprezniji i manevrisati kako bismo videli šta se dešava. Kornjačaaaaa! Velika kornjača, došla je u plićak da se javi ljudima. Posle toga uspeli smo da se otisnemo malo dublje i vidimo još dve, ali nam je kartica pukla i taj snimak nažalost nemamo i ovo je jedino što smo izvukli. Hikaduva nas je već kupila kada smo videli kornjače. Nakon toga još malo kupanja i neverovatan zalazak sunca na okeanu, na pučini koji je ostao memorisan u našim uspomenama, ali ne i zabeležen na fotografijama zbog one iste kartice od malo pre.
U nedostatku videa sa kartice koja je pukla, jedan jako, jako kratak snimak
Deo plaže gde ne može da se stavi peškir od talasa
Zalazak sunca, ne onaj sa kartice koja je pukla, već sutradan sa normalne 🙂
Sutradan smo se spustili na drugi kraj plaže, onaj na koji smo prvo sišli prvog dana i zapravo zaključili da je tu lepo, čisto i tirkizno more, mirno jer je greben koji je bio ispred tog dela razbijao talase i nije im dozvoljavao da stignu do obale. Ovaj peščani deo, okružen stenama je bio odlično utočište ribama, koje su turisti i lokalci sa vremena na vreme hranili, a blizina grebena je bila idealna za sve ljubitelje ronjenja. Nismo planirali sa ovog dela da se pomerimo ceo dan. Sutradan ujutru smo se pozdravili sa podvodnim svetom i za sve ljubitelje istog možemo preporučiti ovu plažu. Vreme je bilo da puni energije i sunca krenemo kući na 40°C nižu temperaturu i da vidimo jesmo li se zaista dovoljno zagrejali. I jesmo, ali da se vratimo u ove krajeve neke sledeće zime.
Deo plaže sa lepom, tirkiznom vodom, mirnom i čistom, prepunom riba
A evo i riba 🙂 Ovo možete da očekujete u Hikaduvi u prićaku