Vodič za Tajland 4.deo – Severno od Bangkoka

Nakon Bangkoka idemo na sever, malo, do mesta Kančanaburi i onda se vraćamo nazad, pa idemo opet za sever ali malo dalje.

Kančanaburi je mesto koje pre početka putovanja nismo ni planirali da posetimo, ali smo od drugara koji živi na severu Tajlanda smo dobili preporuku za vodopade Erawan koji se nalaze relativno blizu ovog grada. Do Kanchanaburija smo krenuli iz Bangkoka i putovali smo vozom. Polazak je bio sa stanice Thonburi i trebalo se voziti 3 sata drugom klasom voza koji je sasvim OK. Nama je vozna stanica bila blizu, samo je 2 stanice vožnje brodom od Khao San roada (Phra Arthit stanica), a ako vam je neka autobuska stanica bliže, do gradića Kanchanaburi možete stići i busom. Cena je manje više bila ista i za voz i bus.

Opcije za prevoz kroz Tajland, bilo da je od Bangkoka do Kančanaburija ili do nekog drugog mesta možete videti OVDE.

Avio karte do Tajlanda

Ako dolazite direktno na sever Tajlanda ostavljamo i opciju da pronađete avio kartu

Šta obići i kako stići do Kančanaburija?

Kada stignete u Kanchanaburi na železničku stanicu, do smeštaja možete stići ili peške, ukoliko vam je isti blizu, ili crvenim kamionetom koji se po Tajlandu svuda zove red truck. Kada smo mi bili 2019. godine red truck lokalcima je uzimao 20 bata po vožnji, ali vama će neretko tražiti i 100. To je možda OK ako se vozite sami, ali i u tom slučaju probajte da se cenkate i smanjite cenu. Prevoz i cenkanje sa red truck i tuk tuk vozačima je nešto što nas je baš zamaralo na Tajlandu i stvar u kojoj nismo uživali, jer su oni znali da budu prilično bezobrazni i često ni nisu hteli da spuštaju cenu ispod one koju su prvobitno rekli. Ukoliko možete da ih izbegnete i nađete alternativni vid prevoza mi vam to savetujemo.

Iz Bangkoka imate 2 ili 3 polaska vozom dnevno, a mi savetujemo da krenete jutarnjim kako biste taj dan stigli da obiđete i most na reci Kvaj, a sutradan imali ceo dan za odlazak na vodopad Erawan. Pored ta dva mesta koja tu možete obići, tu su još i vodopadi Sai Yok Noi, Sai Yok Yai i Phalad koji izgledaju veoma lepo kada je kišna sezona, dok u sušnoj, kako smo čuli, nisu nešto spektakularni i mi smo odlučili da ih preskočimo. Tajland pored plaža ima da pruži i veoma zanimljivu i lepu prirodu pa obiđite i neki od vodopada.

Do mosta na reci Kvaj možete stići peške, ukoliko vam smeštaj nije jako daleko, s tim da na putu do tamo postoji mnogo pasa lutalica od kojih neki znaju da budu agresivni pa vam je možda bolja opcija da odete vozom ili busom. Cena vozne karte je 100 bata za jednu stanicu, gde sa stanice u Kachanaburiju krećete, a silazite na stanici Saphan Kwae Yai koja je posle mosta. Cena je malo veća zato što se uglavnom turisti voze na toj ruti kako bi prešli most i videli ga i tako. Lokalni bus je znatno jeftiniji, pa se na stanici raspitajte za red vožnje i trenutnu cenu karte. Raspitajte se i za ostale cene, jer smo mi Tajland posetili 2019. godine i sigurno se od tada bar nešto malo promenilo. Mi nismo imali dovoljno vremena za most, jer smo krenuli peške i naišli na one velike pse koji su branili svoju teritoriju, pa u nedostatku fotografije prilažemo jednu sa pixabay-a.

Most na reci Kvaj krije zanimljivu priču koju bi bilo najinteresantnije da čujete od nekog lokalnog vodiča. Ono što možemo da vam kažemo je da je gradnja ovog mosta i železnice, koja spaja Tajland i Burmu, odnela oko 12.000 života. Zbog toga nosi naziv železnica smrti, a za popularizaciju cele ove priče zaslužan je Pjer Bul koji je napisao knjigu Most na reci Kvaj po kojoj je kasnije urađen i istoimeni film. Nakon prikazivanja filma ovo mesto je postalo turistički popularno. Ono što je zapravo interesantno je da taj most ni nije bio na reci Kvaj, već na reci Mae Klong, i zbog turizma vlasti su odlučile da promene reci ime u Kvaj kako bi turisti zaista dolazili na most na reci Kvaj.

Izleti i ture u okolini Kančanaburija

Iako većinu stvari možete samostalno, ako biste da izbegnete cenkanje i samostalnu organizaciju možete iz Bangkoka doći organizovano i do ovog dela, ali i odavde ići na neke izlete, a mi vam ispod delimo gde to možete pronaći najlakše.

Ono što vas savetujemo jeste da pre dolaska u Kanchanaburi obavezno promenite pare jer u mestu ne postoji menjačnica, a banke su dosta nepovoljnije, dok smo o bankomatima pisali u prošlim postovima o Tajlandu.

Za vodopade Erawan će vam biti potreban jedan ceo dan jer bus koji vozi dotle putuje oko 1.5 – 2 sata a cena karte je tada bila 50 bata po osobi u jednom pravcu. Vodopad ima 7 nivoa, a da biste stigli do poslednjeg morate da se penjete oko 1,5km. Neki delovi staze su zahteviniji, gde ćete morati da idete kroz vodu i preko stena, ali sve u svemu ništa preterano strašno, a dokaz tome je dosta dece koje smo viđali da se penju do gore. Na svakom nivou su prirodni bazeni u kojima možete da se okupate, a onaj najlepši sa najčistijom vodom je na poslednjem nivou. Mi savetujemo da prvo stignete do gore i okupate se jer zbog prelepe vode i prirode možete da izgubite pojam o vremenu i da zadržavanjem na nižim nivoima ne stignete skoz do gore. Poslednji polazak autobusa sa vodopada je u 16h pa najbolje da idete prvim jutarnjim autobuom dotle kako biste imali što više vremena za uživanje ili da odete na neki od izleta i organizovanih putovanja koje smo podelili gore. Ulaznica za vodopad koštala 300 bata što je nešto malo manje od 9€, ali vredi.

Kako smo od Kančanaburija stigli do Čiang Maija?

Iz Kanchanaburija smo put dalje planirali da nastavimo ka Čiang Maiju (Chiang Mai). Ima autobus koji vozi direktno, a ukoliko želite da idete vozom moraćete da presedate. Mi smo želeli da putujemo vozom, pa smo odlučili da se ipak vratimo do Bangkoka i odatle putujemo za Čiang Mai. Opet smo jutarnjim vozom išli i stigli do glavnog grada Tajlanda još malo da ga obiđemo i utvrdimo gradivo. Odmah smo otišli na železničku stanicu kako bismo kupili vozne karte, međutim na šalteru su nam rekli da su iste za narednih par dana rasprodate. Ostale su bile jedino one u 3. klasi ali pošto se putuje oko 13-14 sati, nije najudobnije za duži put tako da smo odustali. Dok smo smišljali šta sada da radimo, prišla nam je žena koja je rekla da je zaposlena tu na stanici, da odemo gore na prvi sprat i da će tamo u kancelariji možda uspeti da nam nađu karte. Bilo nam je sumljivo ali smo ipak odlučili da odemo i vidimo o čemu se radi. Rekli su da imaju karte za drugu klasu sa klimom u spavaćim kolima ali cena karte je bila znatno skuplja. Ispostavilo se da je ta kancelarija zapravo agencija koja pokupuje karte za voz po redovnoj ceni i onda ih prodaje po znatno skupljoj, a pošto dosta turista želi na ovoj relaciji da putuje vozom plate tu veću cenu. Mi iako smo želeli da putujemo vozom, nismo hteli da platimo znatno više nego što treba i odlučili se da do Chiang Mai putujemo noćnim busom. Kao i svugde po državi, postoje razne agencije i prevoznici koje prodaju transport pa se raspitajte za cene i šta je sve u istu uključenu i kupite kartu koja vam najviše odgovara. Mi smo putovali VIP busom, gde u cenu od oko 600-650 bata imate uključene transfere od smeštaja do agencije u oba grada, vodu, grickalice i večeru (u agenciji se dobije vaučer pa na pauzi u restoranu možete da uzmete da pojedete ili popijete nešto), a svi busevi imaju i WiFi. Autobusi su čisti i konforni i lepo može da se putuje i spava. Ispala je i ovo odlična opcija.

Još jednom ostavljamo ovu opciju za prevoz kroz Tajland koja bi nam tada bila korisna i možete je videti OVDE.

Šta obići u Čiang Maiju?

Ovde možete da pronađete najbolje opcije za izlete i ture na severnog delu Tajlanda.

Čiang Mai je grad koji ima jako puno hramova koji se nalaze unutar zidina starog grada, a i u okolini samog grada. U većini hramova se ne plaća ulaz, obiđite ih a možete taman tu i da se sklonite od vrućine i da uživate u tišini. Ima dosta lepih hramova, a nama se najviše svideo Wat Phra Singh. Ima prelep vrt i par hramova koji se nalaze unutra. Kada smo ušli u prvi mislili smo da živi ljudi sede tu i meditiraju ali kada smo posle par minuta videli da se ne pomeraju ni ne trepću shvatili smo da se radi o voštanim figurama koje su urađene zaista realno.

Dalje smo dobili preporuku da odemo u hram Wat Pha Lat koji se nalazi malo van grada. Do istog možete stići motorom ili gradskim autobusom (cena jedne vožnje odnosno karte je 20 bata) do zoo vrta pa odatle red truckom za 25 bata po osobi. U ovaj hram možete svratiti ako idete do Doi Suthep  ili Bhubing palate ali nas nije preterano impresionirao pa samo zbog Wat Pha Lata ne morate kretati na tu stranu. Takođe, u okolini ima još dosta hramova, možete ići na rafting, zip line ili otići u Chiang Rai pa zavisno od vremena i preferencija možete ići na te neke izlete i aktivnosti.

Pošto je u martu i prvoj polovini aprila smoky sezona u Chiang Maiu preporučujemo da u tom periodu izbegnete odlazak u ovaj grad. U ovo doba godine ljudi iz okoline grada pale šume kako bi ih raskrčili i kako bi posle kišne sezone koja sledi lakše mogli da pronađu skupe pečurke koje će da prodaju i tako zarade. Jako je zagađeno pa i turisti i lokalci nose maske, a ni vidljivost nije baš najbolja. Pogotovo ako odete u neki hram van grada, gde se inače pruža lep pogled na planinu i grad u daljini, zbog silnog smoga ništa neće uspeti da vidite.

Chiang Mai je dosta skuplji od Bangkoka, ali i ostalih delova Tajlanda, makar koliko smo mi videli. Imate veći supermarket Big C u sklopi tržnog centra u kom su cene OK pa se tu možete snabdevati. Imaju i kuvana jela, voće i povrće i peciva tako da sve možete tu pronaći, a par sati pred zatvaranje imaju sniženje na određene sveže proizvode, pa i to možete iskoristiti. U istom tržnom centru na poslednjem spratu se nalaze par restorančića gde takođe možete povoljno jesti i pronaći palačinke i kolače. I ovde postoji night market kao u dosta tajlandskih gradova koji je napravljen samo zbog turista. Uveče se svi tu spuste i šetaju, kupuju i jedu. Cene su kao i ostalim gradovima, na tim pijacama, značajno veće nego po restoranima u blizini. Na primer, tu je kugla sladoleda 60 bata (što je skoro 2€), a tajlandski sladoled je čak 150 bata… Što se tiče suvenira i garderobe, cene nisu toliko veće nego negde drugde, a neke stvari smo viđali i jeftinije nego u Bangkoku pa to možete i ovde kupiti. Ukoliko se zadesite u Chiang Maiu preko vikenda, nedeljom ima noćni market koji se nalazi u glavnoj ulici u starom delu grada. Cela ulica se zatvori, postane pešačka i pretvori se u pravi mali vašar gde svašta možete pronaći. Za razliku od bazara, na ovom marketu mogu da se nađu klopa i piće po OK cenama.

Ukoliko iz Chiang Maia dalje put nastavljate avionom, ili u isti tako stižete, do aerodroma možete najjeftinije stići lokalnim autobusom broj 1 po ceni od 20 bata za jednu kartu.

Evo ga, kao i u prošlim vodičima za Tajland video i za ovaj deo