Vodič za Jordan – šta nam se svidelo, a šta ne?
U ovom vodiču ćemo sa vama podeliti stvari koje su se nam u Jordanu svidele, ali i one koje nisu. Takođe, opisaćemo plan našeg puta koji je trajao sedam noći, osam dana, ali i dati predloge šta bismo sada drugačije. Tu ćete naći i korisne informacije, ali i neke cene, koje svakako uzmite sa rezervom zbog nekoliko faktora, zato što će vam nekad naplatiti kako vas procene, a nekad će cene zbog sezone biti veće ili manje.
Kao i u svakom vodiču i ovde smo pored informacija šta obići podelili sa vama i kako stići od aerodroma do centra, naći smeštaj, ture i izlete, kupite ulaznice za muzeje, karte bus i za voz između gradova i opcije za transfer od aerodroma…
Hajde da krenemo sa našom rutom i sa predlozima šta može drugačije, a posle ćemo o stvarima koje su nam se svidele, a koje ne.
Kako stići do Jordana?
Zbog prilično povoljne avio karte mi smo leteli iz Budimpešte do Eilata. Skapirali smo da je tako povoljnije. Pre puta smo se spremili i saznali za sve dodatne troškove koje u ovom slučaju imate. To su troškovi izlazne takse iz Izraela, taksi od granice do grada u Jordanu, bus od aerodroma do granice. Mi smo dve povratne avio karte, jednu sa prtljagom55x40x20 i jednu bez, platili ukupno 100€. Kasnije uveli letove iz Budimpešte direktno za Akabu i Aman.
Ukoliko ste iz južne Srbije i više vam odgovara možete iz Sofije naći povoljne avio karte za Akabu (Aqaba), ali samo do kraja marta 2020. i tako leteti direktno za Jordan ili iz Budimpešte za Aman.
Mi smo uveče doleteli u Eilat i hteli smo malo i njega da obiđemo. Plan je bio da prespavamo, sutradan odemo za Jordan, a u povratku budemo još dva dana u Eilatu. S obzirom na cene hrane i pića koje su u Eilatu visoke i to znatno više u odnosu na Akabu, odlučili smo da ipak u povratku ne budemo u Eilatu.
To veče smo obilazili restorane da izvidimo cene. Falafel je na primer u Eilatu oko 15€ u restoranu, dok je sa preke strane u Jordanu u Akabi od 0,5 jordanskih dinara, manje od 1€. Pogledajte cene smeštaja u Eilatu i Akabi i uporedite.
Kad letite u Eilat sa srpskim pasošem znaju malo da vas ispituju, traže da vide da li imate povratnu kartu, koliko novca nosite, gde odsedate, a nas su čak i pitali gde smo putovali u poslednjih 10 godina. Korisno je da spremite odštampan papir sa rezervacijom smeštaja ili ako idete kod nekog ovako onda njegovo ime i prezime i adresu.
Kada smo mi bili kurs po kom su menjali pare na većini mesta bio je 3,6 izraelskih šekela za 1€ iako je inače zvanično 3,7. Autobus od aerodroma do grada je 4,20 šekela kao i od grada do granice.
Granicu smo sutradan prešli peške i uglavnom se tako i prelazi. Ako idete preko agencije dovedu vas do granice i onda pređete peške i sa druge strane vas čeka jordanski bus. Uglavnom smo čuli za ovakve slučajeve jer je procedura za vozila prilično komplikovana.
Ako idete samostalno, bez agencije, lokalnim busom dolazite na nekih kilometar od granice i on vas ostavi na glavnom putu. Odatle ćete peške do granice. Na granici se prvo plaća taksa na šalteru za izlazak iz Izraela i to je 107 njihovih para odnosno nekih 30€. Zatim skenirate pasoš samostalno ili na šalteru i dobijete papirić za izlazak iz države. Dalje pratite proceduru i putanju.
Kada smo ulazili u Jordan bilo je potrebno da popunimo formular, predamo na šalter i dobijemo pečat i markicu sa bar kodom. Ništa komplikovano. Ukoliko u Jordan ulazite preko ovog graničnog prelaza ne plaćate vizu, a ako ostajete manje od 3 noći onda pri izlasku morate da platite izlaznu taksu od 10 JOD, a 30 JOD ako se ostaje 2 ili manje noći.
Ako letite za Aman viza se plaća 40 JOD i u tom slučaju vam se isplati da uzmete Jordan pass, jer su pored vize uključene i ulaznice za preko 40 lokaliteta. Cena Jordan pass-a zavisi od toga koliko dana ćete ostati u Petri, a svakom slučaju morati ostati u državi minimun 3 noći. Sve detalje pogledajte i istražite na zvaničnom sajtu gde možete i kupiti sam pass.
Šta treba da znate pre ulaska u Jordan?
Ono što treba da znate je da čim uđete u Jordan peške, stoje taksisti i da biste došli do grada Akabe morate da angažujete nekog od njih. Ne postoji nikakva druga opcija, sem ukoliko nemate nekog prijatelja koji bi došao po vas. Taj put je proglašen za vojni i nije moguće njime se kretati peške, inače bi bila dobra opcija da se tako stigne do grada, jer je zaista blizu. U ovom slučaju morate taksi da platite 20€, pa je dobro ako nađete nekog sa kim biste podelili taj trošak. Od granice takođe možete da idete i do Petre ili Wadi Ruma.
Mi smo prešli granicu ujutru i stigli u Akabu. Hteli smo da promenimo pare, kupimo doručak i da krenemo na bus ali s obzirom da je autobus već bio na stanici i da su ostala samo 2 mesta, vozač nam je rekao da odmah uđemo, a da će nam on promeniti pare i stati usput na neko dobro mesto da jedemo. Tako je i bilo. Dao nam je dobar kurs, 0.75 dinara za 1€, a posle smo saznali da je tako u većini menjačnica i banaka (dobije se od 0.75 do 0.76). Vozili smo se lokalnim busom, a cena karte od Akabe do Petre, odnosno Wadi Muse je 7 JOD. Pre nego što smo stigli u Jordan, mislili smo da postoji samo jedan bus dnevno na ovoj relaciji i da on kreće oko 13h, međutim mi smo oko 10:30h stigli na stanicu, ušli u bus i odmah krenuli, a vozač nam reče da će biti još neki bus kasnije u toku dana. Pa ako i vi budete išli ovako, proverite red vožnje da budete sigurni. Ako vam kojim slučajem bus pobegne pronađite nekog od turista sa kojima bi mogli da podelite taxi.
1€ = 0,75 jordanskih dinara
Vozač taksija i nije nešto bio ljubazan, a ni uslužan, niti je znao engleski, ali iovako on i nije trebao da bude neko merilo kakve ljude smo mogli da očekujemo u državi. Vozač busa je sušta suprotnost, čovek od preko 60 godina, dobro se služi engleskim, odvezao nas na dobro mesto da jedemo, promenio pare, objasnio kako je Jordan bezbedna država i rekao nam šta možemo očekivati.
Stigli smo nakon malo više od 2 sata u Petru. Ono što smo se mi raspitali i pre nego što smo krenuli jeste gde tražiti smeštaj. Smešteni ste obično u Wadi Musi, mestu pored, a treba da vodite računa u kom delu grada ste smešteni, ako nećete da trošite pare na taksi, nemate iznajmljen auto ili vozača.
Ako želite da izbegnete taj uspon, najbolje da budete smešteni negde blizu ulaza u Petru, a to je naznačeno ovde negde na mapi. Kada nakon napornog dana i 20-30km pređenih u Petri krenete u smeštaj nećete morati još da idete uzbrdo do centra mesta. U tom slučaju ako ste dole, najbolje da kada stignete autobusom u mesto kupite vodu i nešto od hrane da imate. U donjem delu su jače cene, mada i gore može da se desi da vam jednom naplate manje, drugi put više. Uglavnom niko nema cene u marketima, pa kako vas procene toliko će i naplatiti.
U donjem delu ima jedan restoran ,,Petra Zaman restaurant’’ gde za večeru ima švedski sto, koliko god možete da pojedete, uključujući i dezert, za 5 jordanskih dinara.
Razne pogodnosti i popuste za ulazak u Petru, muzeje i organizovane ture po Jordanu možete naći klikom na dugme ispod.
Petra – Biser Jordana
Ulaznice za Petru možete kupiti za jedan, dva ili tri dana. Cena za jednodnevnu kartu je 50, za 2 dana je 55, dok je za 3 dana 60 JOD. Mi smo prvo milisli da idemo samo jedan dan, pošto smo od ljudi koje znamo čuli da je jedan dan dovoljan da se obiđe sve važno, ali kada smo došli na lice mesta, videli koliki je zaista kompleks i shvatili da imamo vremena odlučili smo da uzmemo ulaznicu za dva dana. Pri kupovini karte, traže vam pasoš da bi upisali ime kako bi sutradan mogli na ulazu da provere da je to zaista vaša karta.
Mi smo isplanirali da prvi dan odemo skroz do manastira Ad Deir, najudaljenijeg lokaliteta, i odmah u 6h ujutru od kad se Petra otvara uputili smo se tamo. Udarili smo tempo i za nekih 100 minuta bili gore. Posle odmora i pauze za doručak na vidikovcu, krenuli smo lagano dole. Usput smo se malo slikali i odlučili da krenemo žutom stazom nazad (High place of sacrifice). Totalno smo zanemarili informaciju sa mape da je staza teška i da nas čeka puno uspona i stepenica. To nas je prilično izmorili i ukoliko ostajete 2 dana, a želite da idete ovim putem savetujemo da to ostavite za drugi dan kada malo odmorite.
Petra je svojevremeno bila glavni grad Nabatejskog carstva i počela je svoj razvoj baš u ovom periodu. Ne zna se tačno kada je nastala i možete po internetu i knjigama pronaći različite podatke, negde da je u prvom, negde drugom, a negde čak tećem veku pre nove ere, ali zapadnom svetu ju je 1812. otkrio švajcarski istraživač Johan Ludvig Burhard. Jedno je od sedam svetskih čuda i na UNESO listi svetske baštine se nalazi od 1985. godine. Može još svašta da se piše o njoj, a ukoliko smo vas zaintrigirali na Wikipediji ili na drugim sajtovima na internetu potražite detaljnije.
Zaista je nesvakidašnje mesto i mi nismo ni od koga čuli da je bio tamo, a da se nije oduševio. Mnogi putnici koje smo sretali na putu kažu da su svašta obišli i da im je to definitivno najbolje mesto koje su videli i definitivno je treba doživeti.
Par kadrova iz Petre. Da bi videli veće slike kliknite na njih.
Ako stignete popodne u Petru znajte da je letnje radno vreme do 18, a zimsko do 16h pa najbolje da ne ulazite i ne trošite vreme taj dan. Taj dan možete iskoristiti da obiđete muzej koji je besplatan, a nalazi se desno pre ulaza ili možete da odete na noćnu turu Petrom (ponedeljkom, sredom i četvrtkom) za koju se posebno plaća karta, a iznosi 17 jordanskih dinara. Za ovu turu su podeljena mišljenja, a neki od naših stranih kolega koji imaju sličan stav kao mi nisu bili oduševljeni, pa nismo ni hteli da idemo. Pogledajte neke video snimke i slike, pa ako vam je to ok i svidi vam se vi obiđite.
Na ulasku pri kupovini karte dobićete i mapu Petre, a reći će vam možda da je potrebno 6 sati do manastira. Ako odvalite tempo možete stići kao i mi, pa ćak i brže. U Petri postoji oko 200 beduina, koji žive od prodaje suvenira, iznajmljivanja kamila, magaraca i prevoza konjima. Konje možete jahati ili se voziti kočijama. Tamo takođe možete naći i nekoliko lokala gde možete popiti čaj i kafu, često sa nekim neverovatnim pogledom. Dosta dece, naročito vikendom (petkom i subotom) radi ovde i prodaje razglednice. Kako nam je naš sagovornik Zaid, koji ima 12 godina rekao, mnoga deca se snalaze i rade kako bi pomogli porodici, ali i idu u školu, koja nije u Wadi Musi nego preko brda, na 4 kilometra. Često idu peške a ponekad i on i njegova dva brata jašu magarca.
Napomena: Kada govorimo o jahanju konja koju će vam ponuditi oni koji ih iznajmljuju čim uđete u Petru, napomenuli bismo da budete oprezni. Prilaze vam, traže da vide kartu i kažu da u cenu imate uključeno jahanje. Onda jašete konja par stotina metara, a kad siđete traže od vas pare. Kao uključeno je u cenu ali treba da platite njima napojnicu. Ne znamo koliko će vam tražiti, ali smo videli jednog stranca kako se nateže sa njima, govori im ili uzmi 3 dinara (što je oko 4€) za tih 300 metara ili ostavi.
Šta nam se nije svidelo u Jordanu?
Ono što nam se nije svidelo jeste upravo ovo sa konjima i navlačenje da ih jašete. Navodno je besplatno a onda vam traže pare i lupaju neke nebulozne iznose.
Druga stvar jeste ta što ta ekipa sa konjima koja je na iste postavila kočije, jurca kroz uzani kanjon u Petri i prevozi turiste. Nekada je gužva, roditelji sa malom decom, grupe sa starijim ljudima koji ne čuju dobro, jedva stignu da se pomere i sklone sa strane. Oni sa konjima jure i samo im je bitno da prevezu što više turista koji su se umorili, mrzi ih da šetaju ili šta god da je razlog ovog prevoza. Dok smo prolazili jedan deda je jedva izbegao konja koji mu je sa leđa dolazio.
Nije nam se svidelo, naročito u Wadi Musi, mestu odakle idete u Petru, to što većina prodavnica nema cene ispod ili na artiklima. Tada morate biti spremni na cenkanje ili bar to pokušati. U takvim prodavnicama nekada i višestruko naplaćuju turistima. To je ono što se nama uopšte ne sviđa bilo gde da se nađemo. Vodu nam je u istoj radnji jedan dan naplatio 0.5 jordanskih dinara, a sutradan drugi radnik tražio 1, a kada smo mu rekli da smo dan ranije platili 0,5 rekao je “OK, može i 0,5”. Takav je slučaj i sa hranom u nekim restorančićima.
Još jedna stvar jeste Wadi Rum, tačnije kampovi u istom. Ako tražite kamp preko booking.com ili nekog sajta za pretraživanje smeštaja nigde nećete videti da li je uključen prevoz od sela Wadi Rum do samog kampa u pustinji. Kampovi nisu u selu i obično su na par kilometara, a naš je bio na 9. Vi pogledate jednu cenu, rezervišete kamp i kada dođete tamo u selo shvatite da nemate kako da odete do kampa. Onda vam vlasnik kampa naplati dodatnih 10 jordanskih dinara po osobi (oko 1500 naših) za prevoz od sela do kampa i nazad. Zato se dobro raspitajte, uzmite kamp koji može da se otkaže ili je plaćanje na licu mesta ili jednostavno nađite WhatsApp broj pa ih kontaktirajte. Neki skuplji kampovi, oni koji organizuju džip ture ne naplaćuju ovo. Naš kamp je koštao 16€ za dvoje sa doručkom i večerom, a još smo dodatno platili 26€ prevoz za dvoje.
Ako idete u kamp gledajte da uzmete kamp sa doručkom i večerom, jer smo čuli na putu i čitali pre puta da su cene večere u kampu obično od 10-15€ po osobi.
Takođe nam se nije svidelo što taksisti koji stoje na granici koriste priliku što nikako drugačije ne možete do Akabe i naplaćuju 20€ za 4 kilometra.
Eto to su neke stvari koje nam se nisu svidele, sada idemo dalje, pa ćemo napisati i šta nam se to svidelo.
Nemojte da vas ovo što se nama nije svidelo obeshrabri, Jordan je sjajna država. Ako vam se ide tamo, ovde ispod možete pronaći avio karte i smeštaj.
Kako otići od Petre dalje u druge delove Jordana?
Od Petre dalje možete ići lokalnim busevima ili taksijem i naravno iznajmljenim autom sa ili bez vozača. Mi smo išli za Wadi Rum autobusom. Autobus je lokalni, kreće u 6 ujutru sa lokalne autobuske stanice. Uglavnom je mini bus u pitanju, a ove redovne nismo baš ni viđali. Ovaj bus može takođe da vas pokupi ispred hotela, a to se dogovorite na recepciji. Može se desiti da prvo kupi putnike po hotelima, pa onda dođe na stanicu, pa tako nekad dođe u 6, a nekada u 7. Sve u svemu znajte da ako ste na stanici od 15 do 6, a njega nema do pola 7 da nije otišao, nego samo kasni. Ovim busom se uglavnom turisti voze, jer lokalci obično ne idu tamo, odu jednom u životu i to uglavnom kolima.
Cena karte od Petre tj. Wadi Muse do Wadi Ruma košta 7-10 jordanskih dinara, a cena zavisi da li je bus pun ili nije. Ako bi 4 osobe delile troškove taksija izašlo bi ih 12 dinara, jer je taksi 48 JOD.
Kad smo već kod busa da nastavimo dalje. Busom smo krenuli ka Wadi Rumu, kondukter nam je tražio informacije u koji kamp idemo i broj istog, a pitao nas i da li imamo Jordan pass ili ne. Ako nemate Jordan pass cena ulaznice u Wadi Rum je 5 JOD po osobi. Gore smo spominjali ovu opciju kada letite za Jordan.
Kondukter je iskomunicirao sa ljudima iz kampova kada je bio blizu Wadi Ruma, a oni su došli po sve nas u selo ili negde usput. Karte je naplatio tek na izlasku iz busa.
U toku vožnje je stao u nekom selu gde je izašao, kupio vruću pogaču, humus i falafele i poslužio sve u busu. Bilo je nas 12, a on se pobrinuo da dobijemo i repete :).
Ture i izleti po Jordanu
Na banerima ispod izlistali smo neke zanimljive ture i izlete po državi.
Šta nam se svidelo u Jordanu?
Gostoprimstvo i ljubaznost su definitivno odlika Jordanaca. Duhoviti su i vole da se šale. Vozač autobusa nas je ponudio svojom lokalnom hranom, ali nije on jedini. U gotovo svaki restorančić u koji smo ušli ponudili su nam falafel da probamo, negde umočen u humus, negde ne. Čak je i momak koji radi u hostelu u Wadi Musi doneo za doručak pogače i kolačiće koje je njegova mama pravila iako nismo imali doručak tamo.
Svidelo nam se što su veoma uslužni, spremni da pomognu, a ne traže ništa za uzvrat. Izuzev slučaja sa konjima u Petri, marketa i restrorančića, kao i taksista na granici, svi ostali su bili sjajni.
Vozač autobusa sa kojim smo išli za Petru iz Akabe nam je promenio pare po super kursu, stao da jedemo na jedno dobro mesto gde lokalci jedu, jer nismo stigli pre ulaska u autobus ništa od toga ga uradimo.
Akaba je grad iz koga smo pošli i u povratku ostali tamo dva dana umesto u Eilatu. Em što su cene bile pristupačnije, em što su nam ljudi više legli. Za ta dva dana u Akabi gde god da smo ušli da jedemo prvo smo dobili da probamo. U jednoj prodavnici u kojoj možete kupiti razne stvari na merenje, nešto kao naša zdrava hrana, smo svaki put kada uđemo dobijali razne grickalice da probamo. Od dimljenog indijskog oraha, bundevinih semenki, pistaća, urmi, čokolade… Sve smo to za dva dana tu uspeli da probamo, a oni nam svaki put kada dođemo da kupimo daju nešto novo. Pritom u ovoj radnji uredno stoje i cene.
U ovih 34 država koje smo do sada obišli nismo još nigde videli da kad prođete pored ljudi koji jedu pozovu vas da se pridružite. Prvi dan kada smo prošli kroz hol hotela gde su recepcioner i momak koji čisti jeli odmah su nas pozvali, bili su izričiti da im se pridružimo. Krenuli smo na doručak, pa smo im se ljubazno zahvalili.
Ovo se isto desilo kada smo prolazili pored nekog restorančića u čijoj je blizini bilo neko gradilište. Majstori su sedeli i jeli, mi, za njih dva totalna stranca, prošli smo pored, a oni su nas pozdravili i počeli da mašu rukama da im se pridružimo. Ovo je nešto što vam stavi osmeh na lice i da veru u ljude. Zamislite scenu gde sedi neko u restoranu i jede, a priđe druga osoba i kaže da je gladna. Kod nas bi u najboljem slučaju dobio pare da nešto kupi ili bi mu čak bilo rečeno, “pusti me sada vidiš da jedem”. Tamo bi mu rekli, “Ajde sedi. Šta ćeš da pojedeš?”.
To je ono što nam se u Jordanu, naročito Akabi, jako svidelo.
Wadi Rum – Jordanska pustinja
Jedan totalno nestvarni predeo gde se stene, tačnije čitave kamene planine izdižu iz peska. Mesto gde ćete totalno odmoriti mozak, bez signala i interneta i gde ćete gledajući čudo koje je priroda izvajala i tražeći razne oblike u ovim stenama, zaboraviti na vreme. Ovde ćete definitivno razmišljati kako je sve ovo nastalo. Da li su ove stene pale sa neke druge planete? Da li je ovde nekad bilo more pa se povuklo? Da li su na stenama neki fosilni ostaci majmuna, kamila, krava, vanzemaljaca, dinosaurusa ili ko zna čega što budete prepoznavali gledajući ove stene. Tišina pustinje prosto mora da se doživi i teško je rečima prepričati nešto što je toliko tiho i što jedino fijuk vetra i džipa ponekad poremeti.
Da nastavimo sa ovim. Stigli smo tamo u selo, pokupio nas je vlasnik kampa, odveo do njega kući na čaj, jer je u to vreme imao zakazanog električara da mu nešto reši. Nakon toga smo otišli u kamp. Pustinja Wadi Rum je neverovatan predeo, gde ćete misliti da ste na drugoj planeti. Nije ni čudo što mu je drugi naziv Dolina Meseca. Wadi znači dolina, a rum visoka ili uzdignuta. Ovo mesto je upisanu na UNESCO listu kao mešoviti lokalitet kulturne i prirodne Svetske baštine. Više o ovim činjenicama možete videti na Wikipediju ukoliko vas interesuje.
Naš utisak o Wadi Rumu je pozitivan. Mesto gde ćete moći da se šetate satima i u stenama pronalazite razne oblike. Mi smo uspeli da vidimo ljudsku glavu, lava, majmuna, vanzemaljca, krave, kamile… i razne druge oblike koje je priroda savršeno izvajala. Ovo je mesto gde će vam vreme brzo proći bilo da se šetate ili se odlučite za turu džipovima ili jahanje kamila. Uveče nakon večera savetujemo posmatranje zvezda.
Mi smo ovde ostali jednu noć u nekom beduinskom kampu, ali ako imate vremena i novaca savetujemo da jednu noć provedete na takvom mestu, a drugu u nekom od modernih, luksuznijih šatora koji su providni i odakle imate predivan pogled na zvezdanu noć. U beduinskom kampu (većina ih je takva), ćete iskusiti njihov način života i hranu, a u onom modernom mislićete da ste došli nekim svemirskim brodom na drugu planetu.
Akaba (Aqaba) – mesto gde žive primorci Jordana
Nakon prepešačenih mnogo kilometara u Petri, sa bolovima u nogama i nastavku pešačenja kroz pustinju, mi smo odlučili da odemo u Akabu i da odmaramo pred mora. Prvobitan plan je bio da obiđemo Eilat i poslednjeg dana budemo smešteni tamo, ali zbog visokih cena i zbog gostoprimstva ljudi iz Akabe ostali smo tu.
Akaba kao grad ne može da se pohvali nekom arhitekturom. Jedino što ima staru tvrđavu koja je veoma mala, a sagradili su je krstaši u 12. veku i nosi naziv Helim. Drevnu Akabu Saladin je zauzeo 1187. i tvrđava biva uništena, ali je početkom 16. veka obnovljena pod Mamluk sultanom Al-Ašrafom Kansuh Al-Ghuri. Jula 1917. trvđava je bila mesto vojnog uspeha i pobede Arapa nad Tucima za vreme Prvog svetkog rata. Lorens od Arabije je odavde trijumfalno odjurio do Kaira da javi dobre vesti generalu Alenbiju.
Ovo je dobro mesto da probate jordansku kuhinju. Preporučujemo vam da probate hranu u dva restorana. Vlasnik prvog, Al Basha, je simpatičan gospodin, koji je studirao u Beogradu. Iako je tamo bio pre 50 godina, veoma dobro priča srpski i bila je prava čast upoznati ga i pričati sa njim. Kada smo poslednjeg dana kod njega došli da jedemo i uzmemo hranu za put on je bio tamo. Upoznali smo se i pričali, a on je zbijao šale i imao zanimljive savete o životu. Na kraju kada smo ga zamolili da nam pozve taksi i da krenemo ka granici, on je rekao da će nas on povesti. Krenuli smo, prvo u panoramsko razgledanje Akabe, a onda nam je pokazao i svoju kuću i pozvao da dođemo na čaj, ali smo bili u žurbi. Odvezao nas je iako nas je poznavao tek pola sata i to je još jedan od dokaza kakvi su ljudi tamo. Restoran se zove Al Basha a ovo je lokacija.
Drugi restoran, Al Mohades, je isto dobar, tamo je hrana nešto jeftinija, a ponuda malo veća, ali tamo nemate priliku da sretnete ovog sjajnog čoveka. Ukoliko budete želeli da odete tamo, ovde ćete naći restoran.
Video iz oba restorana, kao i slike sa vlasnikom možete videti u highlights na našem Instagramu, to vam ujedno može biti i skraćena i sažeta verzija ovog posta sa osnovnim informacijama.
Dok ste u Akabi iskoristite još priliku da popijete kafu koja se priprema u pesku, ali svratite i u ovu prodavnicu gde možete kupiti razne orašaste plodove po dobrim cenama. Ovde će vas uvek ponuditi da probate nešto novo. Probajte obavezno dimljene pistaće, indijski orah, badem
Mislimo da smo obuhvatili sve, a što nismo verujemo da ćete sami istražiti. Mi smo iz ove države otišli prepuni pozitivnih utisaka i sa punim srcem. One male, negativne stvari ćemo im oprostiti, jer svuda gde ima turista ima i parazita. Pišite nam svoje utiske ako ste bili, a ako niste pitajte ako smo nešto propustili.
Ako želite da idete u Jordan povoljno u pretrazi ispod možete pronaći avio kartu i smeštaj. Ako nema povoljnih karata pogledajte cene iz Budimpešte za Eilat ili Akabu.
Ako tražite smeštaj u Jordanu, bilo u Akabi, Amanu, Wadi Musi kod Petre ili kamp u Wadi Rumu to možete pogledati na pretrazi ispod.
Tekst i fotografije su autorske i u vlasništvu su sajta dvaranca.com. Moguće je koristiti deo teksta uz linkovanje na sajt i originalan tekst.